Лист прокупца је велики, троделан, гроздови крупни – до 300гр, ваљкасти и средње збијени, док је бобица округла, крупна, тамно плаве покожице која је под зубима хрскава. Осим Србије, прокупац се може наћи у неколико земаља региона као што су Северна Македонија или Бугарска. Прокупац је позна сорта, бере се у четвртој епохи. Сорта је прилично родна и бујна, а успешно се гаји и у традиционалном и у шпалирском облику. Ако пратимо изворе из друге половине XИX века, назив прокупац је био уобичајен у јужној Србији, у околини Прокупља, Ниша, Лесковца и Врања. У Прокупљу је био главна сорта у виноградима који су окруживали град, а вина из Топлице налазила су своје место по нишким, пиротским, врањанским кафанама под називом „прокупачко црно“, што је временом скраћено у „прокупац“. У Србији се прокупац и даље гаји у традиционалном облику, без наслона, најчешће као жупски кондир, тако да чокот формира пехар или круну.
Прокупац је дуго био најприсутнија сорта винове лозе у виноградима Србије. Бројни синоними сведоче о распрострањености ове сорте. Сам назив прокупац води порекло из Топлице, јер су град Прокупље и прокупац понели име по Светом Прокопију, заштитнику града Прокупља. Историјски извори сведоче да је хришћанско становништво у Прокупљу поседовало више од 2000 хектара винограда прокупца који су окруживали град, а вино добијено из тих винограда се називало прокупачко.
Прокупац у винограду захтева посвећеност, као и многе велике и признате сорте које такође захтевају нарочиту пажњу да би показале своју пуни потенцијал. Код прокупца је потребно обуздати његову велику родност, бујност и касно фенолно зрење. Искуство виноградара и каже да због тога при садњи винограда треба бирати сиромашније и добро пропусно земљиште и адекватне лозне подлоге. Садња на осунчаним јужним странама и правовремена дефолијација помажу да се у прокупцу добију квалитетни танини и нешто интензивнија боја.
Након дугог путовања кроз које је прокупац прошао, крајем 20. века, поново долази у руке винара који верују да од њега могу настати врхунска вина којим се Србија може поносити. Посебна пажња посвећена је старим виноградима . Прокупац је остао исти, али се однос виноградара према њему променио. Као резултат тога смо добили врхунска вина од прокупца која освајају медаље и награде на најзначајнијим светским винским такмичењима.
Одлежавањем, прокупац добија на комплексности и његови танини постају мекши, али ипак вино не губи своју живахност.Прокупац је остао свој, јединствен и аутентичан иако се пореди са другим сортама. У тим поређењима, помињу се каберне фран, пино ноар, франковка, шираз.
Бобица је средње крупна, округла, тамноплаве боје покожице, са обилним пепељком, сочна, без израженог мириса и пријатног је укуса.Грозд је средње величине, ређе велики, цилиндрично купастог облика, средње збијен. Маса грозда значајно варира у зависности од варијетета и клонова од 150 до 300г. Грозд се најчешће налази на четвртом и петом коленцу родног ластара. Петељка грозда је кратка и зељаста. најбоље резултате даје на сувим, пропусним, растреситим, каменито-шљунковитим, умерено плодним и топлим земљиштима
Званично признат као српска аутохтона сорта, са дугом историјом која вуче познате корене из Средњег века, својевремено најраспрострањенија сорта на овом делу Балкана, а однедавно најбоље оцењено српско вино на интернационалној сцени, прокупац све више привлаћи пажњу домаће али и светске јавности где одушевљава највеће енолошке стручњаке.
Милена Божић
