Захваљујући напредној технологији која је постала део наше свакодневнице, бављење пољопривредом , без обзира на то о којој њеној грани је реч, доста је олакшано и унапређено. Све у циљу већих приноса, квалитетније производње али и заштите свог воћа, у виноградарсву расте употреба савремене технологије. Поред традиционалног начина обављања посла у винограду, којих има много током целе године, виноградарима су више него икада пре на располагању разни роботи, дронови и савремене технике које се и даље усавршавају.
Како би се оптимизовала производња а додатно смањили трошкови и уз све то још и побољшао квалитет грожђа, прецизна витикултура је тренд који се користи. Реч је о коришћењу сателитских и дрон-снимака за мапирање винограда, процену здравственог стања трса и рано откривање проблема. У овом поступку сваки део винограда се води засебно, објашњава Бранислав Б. Власник винограда у Срему.
„Овај тренд ми је омогућио бољу контролу квалитета грожђа. Први пут сам за њега чуо од пријатеља који се читав свој живот бави виноградарством у Италији. Ја поседујем мањи виноград , не посећујем сајмове и промоције тако често, али то радим из велике љубави. Није ми циљ да живим од производње вина, већ сам преузео дедин виноград који је био запуштен и у јаком лошем стању. Због своје породице решио сам да не продајем виноград већ да га обновим . Коришћење дрона омогучило ми је у рационалнијем коришћењу ресурса, мислим на воду , ђубриво и заштиту воћа. Тако сам максимално искористио локалне услове свог винограда. У Прокупљу имам познанике који су ми рекли да је производња вина тамо другачија него у равници . Без обзира ,према мом савету користили су дрон као неко почетно истраживање и променили су приступ у коришћењу ђубрива то им је доста побољчало производњу.
Због великих климатских промена, виноградари све чешће прелазе на органске методе узгоја.Због летњих врућина и честих суша, стратегије за боље коришћење воде и избор сорти су кључне. Конзументи у последње време више вреднују вина произведена „зеленом методом“ па се може речи да је одрживост постала маркетиншки адут.
Роботски систем за орезивање воћа , третмане винограда и бербу грожђа постове али нису у толикој мери заживели на нашим просторима. Бранислав Б. Каже да је људска радна снага постала проблем многим виноградарима.
„Ми који се бавимо узгојем вина сарађујемо заједно иако смо конкуренција. Сада не говорим о великим винаријама, већ о нама малим локалним произвођачима јер сматрам да смо једнако важни. Када је време за бербу грожђа, окупља се цела породица, пријатељи али и други винари ускачу у помоћ. То су најлепши дани за нас када се вино бере уз песму, грају деце и причу. Ипак није лако сакупити довољан број радне снаге. Волео бих да једном видим како то ради робот. Мада мислим да берба мора имати душу што свакако роботи не могу пружити.“ За веће производње и инвестице, коришћење робота у виноградима може повећати ефикасност и смањити грешке.
Виноградарима различити приходи помажу да буду отпорнији на тржишне и климатске промене. Док потрошачи са друге стране желе да знају шта пију , како је вино произведено и које је његово порекло. Лара Б. годинама ради у кафићима и ресторанима у Београду. Када гостима нуди вино додатно објашњава његове карактеристике и каже да су потрошачи све више заинтересовани за разне информације о вину.
„Нови тренд који користе неке наше велике винарије јесте дигитални систем за праћење порекла грожђа. Када на сто ставим такву флашу која на етикети нуди све информације уз могућност додатног истраживања, гости су одушевљени. АР (аугментед реалитy) вино етикете, интерактивни садржаји – омогућавају потрошачу да сазна више о вину, винарији, винограду.“
Управо коришчење оваквих трендова винарима у Србији пружа могућност да диференцирају своје вино. Оне не постаје препознатљиво само по укусу већ и о причама које га прате. Са друге стране потрошачи више вреднују вино које има своју јасну причу и одговоран начин производње.
Милена Божић
