Када воћњак постане део породичне приче
Када у пролеће воћњаци Топличког краја процветају, читав предео добија другачији изглед. Беле и нежно ружичасте крошње шљива, јабука, вишања и другог воћа испуњавају падине и дворишта, док се иза те слике природе крије вишегодишњи труд домаћина. За људе који живе од земље, воћњак није само место на којем сазрева плод. Он је део породичног живота, извор прихода, али и простор у којем се чувају знање и обичаји наслеђени од старијих.
У Топлици посебно место припада шљиви. Њено гајење има дугу традицију, а плод се користи на различите начине – од свеже потрошње до прераде. Управо је шљива у многим домаћинствима нераскидиво повезана са производњом ракије, па се посао у воћњаку наставља и након бербе. Плод који је током сезоне захтевао орезивање, заштиту и негу добија нову вредност кроз производ који се прави по породичној рецептури и навикама које се преносе са колена на колено.
Таква је и прича породице Секулић, која живи у Топличком крају и годинама се бави производњом ракије од воћа. За њих овај посао није само начин да се искористи род из воћњака, већ део породичне традиције. Знање о избору воћа, припреми и самом процесу производње преноси се унутар породице, а свака нова генерација на тај начин упознаје посао који је годинама био део њиховог домаћинства.
Томислав Секулић, један од чланова породице, каже да се производња ракије у њиховој кући не доживљава само као посао, већ као породична традиција која се годинама чува и преноси. „Од воћа које сами производимо правимо ракију, а цео тај процес за нас има посебно значење. Тако су радили наши стари, па смо и ми наставили. Свако у породици има свој део посла и управо кроз та заједничка окупљања најмлађи уче како се нешто што је некада било свакодневица наших предака може сачувати и данас“, каже Томислав Секулић.
Управо у таквим породичним причама најбоље се види колико су воћарство и традиција повезани. Берба није само завршетак једне пољопривредне сезоне. То су дани када се окупљају чланови породице, када се заједно ради и разговара, а старији млађима показују оно што су и сами некада научили од својих родитеља. Из воћњака тако не стижу само плодови, већ и искуство које наставља да живи.
Поред шљиве, значајно место у Топлици имају јабука и вишња. Њихово гајење захтева сталну бригу, од избора садница и припреме земљишта, до резидбе, заштите и бербе. За добар род није довољно само засадити воћку. Потребно је познавати њене потребе, пратити временске услове и реаговати на време. Зато искусни воћари често кажу да се резултат једне бербе ствара током целе године.
У топличким селима могу се срести и засади кајсије, крушке и других воћних врста. Свака од њих има своје место у домаћинствима, а део рода користи се за исхрану, део за продају, док се одређене количине прерађују у домаћој радиности. Тако воће добија различите облике и наставља свој пут од воћњака до породичне трпезе.
Савремени услови производње, међутим, доносе бројне изазове. Непредвидиве временске прилике, трошкови производње и услови на тржишту утичу на резултат сваке сезоне. Воћари зато све више морају да комбинују традиционално искуство са новим знањима и начинима производње.
Ипак, без обзира на промене, једно остаје исто – веза човека и воћњака. У Топлици она није настала преко ноћи. Градила се годинама, кроз рад читавих породица, кроз бербе, припрему воћа, прераду и заједничке послове.
Прича породице Секулић само је један од примера како се воћарска традиција може сачувати унутар породице. Док се данас говори о савременом воћарству и његовим економским значајима, управо овакве породичне приче подсећају да иза сваког плода стоји много више од пољопривредне производње. Ту су године рада, породично знање и обичаји који се преносе даље.
Зато су топлички воћњаци истовремено и део природе, и део привреде, али и део културе живљења. Шљива, јабука, вишња и друго воће чине препознатљив пејзаж овог краја, док људи који их гаје својим радом чувају једну традицију која има вредност и далеко изван самог воћњака.
Текст је део пројекта „Воћни крај Топлице“ који је суфинансиран од стране Општине Блаце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
