Традиција воћарства у Топлици: Воћњаци који чувају причу једног краја

• Године рада, искуство породичних домаћинстава и повољни услови створили су у Топлици снажну везу између људи и воћњака, а поједине сорте постале су препознатљив део локалне привреде и традиције.

Када се говори о Топлици, међу сликама које се везују за овај део Србије посебно место заузимају воћњаци. Од малих породичних засада до већих плантажа, гајење воћа годинама је било начин да домаћинства обезбеде приход, али и посао у којем се знање стицало кроз искуство и преносило са једне генерације на другу.

Положај Топличког краја, рељеф и климатске прилике створили су услове погодне за различите врсте воћа. У засадима се могу срести шљива, вишња, јабука, кајсија, бресква и друге воћне културе, док су поједина подручја посебно позната по одређеним врстама и сортама.

Некада је већина послова била ослоњена готово искључиво на породичну снагу. Резидба, обрада земљишта, заштита стабала и берба захтевали су много времена и физичког рада. Деца су од најранијег узраста упознавала послове у воћњаку, па су тако поред заната и пољопривредног знања наслеђивала и однос према земљи.

„Топлички крај има веома повољне природне предуслове за развој воћарства. Умерено-континентална клима, довољан број сунчаних дана, разноврстан рељеф и плодна, дубока земљишта на појединим подручјима стварају добре услове за подизање и развој воћних засада. Посебна предност су блага побрђа и падине, које омогућавају добру осунчаност и отицање хладног ваздуха, што је важно за смањење ризика од мраза. Због свега тога, не чуди што су шљива и вишња традиционално међу најзаступљенијим воћним врстама у Топлици. Ипак, природни потенцијал сам по себи није довољан – савремена производња захтева правилан избор положаја и сорти, одговарајућу агротехнику, а све више и системе за наводњавање, посебно због све израженијих сушних периода.“ истиче Немања С., стручњак за воћарство, агроном

Данас се начин рада у многоме променио. Савремена механизација, нови системи наводњавања, квалитетнији садни материјал и другачији приступ заштити биљака омогућавају произвођачима да унапреде засаде. Ипак, основа остаје иста – познавање земљишта, биљке и њених потреба.

“Воћарство је у нашој породици традиција која се преноси са генерације на генерацију. Од малих ногу сам био у воћњаку, уз оца и деду, и тако сам научио да се о воћу не брине само када дође време за бербу, већ током целе године. Сваки засад тражи много рада, стрпљења и сталног улагања. Данас су нам највећи изазови временске прилике, суша, касни пролећни мразеви и све већи трошкови производње. Ипак, не планирамо да одустанемо. Желимо да постепено обновимо део засада, унапредимо производњу и уведемо нове технологије које ће нам помоћи да сачувамо род и побољшамо квалитет. Највећа жеља ми је да овај посао наставе и млађи чланови породице, јер би била штета да се традиција која се деценијама стварала прекине.“ каже Зоран С. локални произвођач воћа из села Пребрезе.

Поред свежег воћа, значајан део традиције представља и његова прерада. Плодови су се сушили, кували и користили за припрему различитих производа, а шљива је посебно нашла место у домаћинствима Топлице. На тај начин један део рода могао је да се сачува и користи током целе године.

Према подацима Републичког завода за статистику, воћарство има значајно место у пољопривреди Србије, а Топлички округ се издваја по производњи појединих воћних култура.Према подацима Републичког завода за статистику, објављеним на основу Пописа пољопривреде из 2023. године, на територији општине Блаце регистровано је 3.195,12 хектара екстензивних воћњака. Тиме се Блаце сврстава међу општине у Србији са највећим површинама оваквих засада.

Веза Топлице и воћарства није настала преко ноћи. Она се градила деценијама, кроз рад домаћинстава, развој локалне пољопривреде и постепено ширење засада. Воћњаци су временом постали део препознатљиве слике овог подручја, док су манифестације посвећене воћу додатно допринеле промоцији производа и локалних обичаја.

Традиција воћарства у Топлици данас се налази између наслеђеног искуства и потребе да се производња прилагоди савременом тржишту. За домаћине који су живот везали за засаде, сваки воћњак носи део породичне историје. Управо због тога гајење воћа није само питање приноса и зараде – оно је део идентитета овог краја који се, уз нова знања и технологије, преноси даље.

Текст је део пројекта „Воћни крај Топлице“ који је суфинансиран од стране Општине Блаце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.