Акценат на квалитету

Најважнији део сезоне за све винаре је јесен, када наступи хладнији период винари су изложени изазовима који су непрестани. Зими се у винограду углавном раде кључни послови попут зимског орезивања (резидбе), уклањања и спаљивања орезаног материјала ради сузбијања болести,  ђубрења (стајским ђубривом или компостом) и припреме земљишта за наредну сезону, како би се лоза припремила за пролеће и обезбедила здрав род.

Резидба је најважнији посао, где се чокот обликује и припрема за род, остављају се пупољци који ће се развијати. Уколико се сви ови зимски радови правилно изведу, осигуран је квалитет вина и здравље чокота за наредну годину.

Најкритичнији део зимског посла је резидба јер директно утиче не само на форму чокота, већ и на квалитете плода као и на равнотежу бујности и плодности. Агроном Немања Вучетић говорећи о зимским пословима у винограду наглашава следеће:

“Разликујемо неколико резидби:Kратка резидба (на кондир: 1–3 пупољка), дуга резидба (лукови 6–12 пупољака), мешана резидба која је најчешћа у Србији. Важно је истаћи да је идеално време за резидбу  период од децембра до марта и потребно је избегавати температуре испод –5° . Прво треба резати старије сорте и бујније чокоте.”

Ипак сваки виноград има неке своје специфичне услове, тако да је у овом послу доста тога неизвесно. За сваког винара важно је да познаје свој виноград као свој длан, да зна шта је лози и када потребно, нека универзална правила постоје али искусни виноградари добро знају да се у пракси испостави да правила некад не важе.

Веома значајна агротехничка мера свакако је орезивање винове лозе, а многи стручњаци сматрају да је то можда и најважнији корак у гајењу винове лозе.

“Познато је да орезан виноград даје боље и крупније плодове, код оних старијих винограда орезивањем се одржавају квалитетнији чокоти. Код оних млађих винограда на овај начин се формирају млада стабла” истиче агроном Немања.

Пре почетка вегетације у пролеће резидба на зрело треба да је завршена. Сваки виноград диктира посебне услове који одређују време резидбе. Важно је спречити инфекцију на месту резидбе. Винари добро знају да се овај посао обавља оштрим, чистим маказама односно дезинфикованим.Оштрица маказа треба да буде што ближе чокоту а посао се врши под правим углом.

“Из искуства могу рећи да не постоји универзалан начин резидбе.Неки винари су ми потврдили причу да се најбољи квалитет добија мешовитом резидбом.Прокупац се орезује кратком резидбом, што значи да се на кондирима (родним дршкама) остављају кратки ластари са 2 до 5 окаца, док се виши уклањају, а на крајевима се остављају и дужи лукови са 6+ окаца, чиме се даје предност већем броју родних окаца и погодна је за сорте попут Прокупца, Смедеревке и других које добро рађају при краћој резидби. Резидба се врши на 1-1.5 цм изнад последњег окца, полукосо, са падом од окца да би се избегло труљење. “

Неговање прокупца захтева обуздавање његове бујности и родности кроз резидбу , садњу на пропусним земљиштима и осунчаним позицијама, као и правовремену дефолијацију (уклањање лишћа) за бољу осунчаност и проветреност чокота. сЦиљ свега тога је да се добије здравије грожђе и квалитетније вино, са фокусом на квалитет, а не квантитет.

“У нашем крају, Топличком, прокупац је важан део културе и изузетно је цењен.Те тамноплаве округле бобице дају специфично вино пуно воћности и баланса. Прокупац карактеришу ароме црвеног воћа, средња киселост, а ова сорта позната је и по својој прилагодљивости али може бити и сјајна основа за ракију.Прокупац често има ниску полифенолну зрелост, што га чини идеалним за лаганија вина”, наглашава кувар Томислав Секулић.

Милена Божић