„Горанско оро“ – чувар културе, језика и традиције Горанаца

Љубав према Гори, матерњем говору и обичајима представља снажну везу која Горанце повезује без обзира на то где живе. Кроз рад удружења „Горанско оро“ из Београда, настоји се да се културно наслеђе овог народа сачува од заборава и приближи широј јавности.

Очување језика, традиције, народних обичаја и културног наслеђа један је од најважнијих задатака сваке заједнице која жели да сачува свој идентитет. За Горанце, чија је матична област Гора на Шар-планини и Коритнику, та веза са завичајем остаје снажна и онда када животне околности њене припаднике одведу далеко од родног краја.

Један од људи који се активно залажу за очување и промоцију горанске културе јесте Елвис Далифи, један од оснивача и председник удружења „Горанско оро“ из Београда. Поред ангажовања у удружењу, аутор је и две збирке прича на горанском и српском језику.

Како истиче, удружење је основано са циљем очувања и промоције горанске културе, традиције и језика. Кроз различите активности и пројекте настоје да широј јавности приближе особености свог народа и допринесу бољем разумевању његовог културног наслеђа.

Горанце, према његовим речима, посебно издвајају љубав према Гори, оданост традицији и снажан осећај припадности заједници. Иако живе у различитим деловима света, њихова повезаност са матичним крајем не престаје. Два пута годишње, током мајске прославе Ђурена и у летњим месецима, многи се враћају у Гору, где се окупљају, друже и обнављају везе са завичајем.
Та повезаност преноси се и на млађе генерације. Горански говор, који у свом народу називају нашенски, деца уче од најранијег детињства. Иако се школују на различитим језицима широм Европе, међу собом настављају да говоре матерњим језиком. Управо је то, како истиче Далифи, једна од важних спона која чува осећај заједништва.

Посебно место у очувању горанског идентитета заузимају свадбени обичаји и народна ношња. Далифи наглашава да се млади и данас током боравка у Гори упознају и друже, због чега су бракови међу Горанцима и даље углавном унутар заједнице. Свадбе се најчешће организују у завичају, што доприноси очувању традиционалних обичаја.
У преношењу свадбених обичаја посебно важну улогу имају жене. Оне припремају народну ношњу, која се по изгледу и начину израде разликује од ношњи других народа. Њена посебност огледа се и у томе што се делови израђују ручно, ткањем на разбоју и низањем перлица. Ношња је и данас неизоставан део традиционалних окупљања у Гори, нарочито током прославе Ђурена и свадбених свечаности.

„Не постоји горанска кућа у којој жене и девојке немају ношње“, истиче Далифи, додајући да се оне разликују у зависности од тога да ли су намењене мушкарцима, девојкама или женама. Удружење „Горанско оро“ поседује и велику збирку ношњи из различитих периода, коју настоји да представи широј публици. Како каже, њихове изложбе наилазе на велико интересовање суграђана, од којих многи имају прилику да се са овим делом горанског наслеђа сусретну први пут.
Значајан део културне посебности Горанаца чини и гастрономија. Познати као вешти посластичари и пекари, Горанци су свој занат пренели у бројне градове Србије, где њихове породичне радње чувају препознатљиве рецепте и вештине. Кроз активности удружења представљали су и традиционалне горанске посластице, омогућавајући суграђанима да пробају њихове специјалитете и упознају се са тајнама старих мајстора.

На горанским трпезама и данас се налазе јела која се припремају генерацијама: тарана, зелјаник, фелије, мазник, вирткaник, јанија и приганице. Далифи истиче да млађе генерације усвајају ове навике, уз наду да ће их једног дана пренети и својој деци.
Када говори о предметима који за њега имају посебну вредност, издваја плетене чарапе од срме које је израдила његова мајка. Реч је о предмету из ранијег периода, направљеном од материјала којих данас више нема, а и сам начин плетења разликује се од данашњег. Због тога за њега ове чарапе имају непроцењиву вредност и представљају личну успомену, али и део породичног наслеђа.

Далифи сматра да сваки припадник заједнице има одговорност да традицију пренесе млађима, најпре у оквиру породице, а затим и кроз рад удружења и организација које се баве њеним очувањем. Као један од највећих изазова издваја страх да би млади, под утицајем начина живота у срединама у којима одрастају, могли да прихвате туђе обичаје и временом забораве сопствене.

Зато ће, како најављује, будуће активности удружења бити још више усмерене на укључивање младих, јер се културно наслеђе може сачувати само ако се живи, негује и преноси са генерације на генерацију.
фото : Лична архива и део архиве „Горанско оро“
„Ja som Elvis Dalifi, jeden od osnivači i predsednik udruženje „Goransko oro“ od Beograd.
Autor sum dve knjige prikažne na goranski i srpski jezik.
Udruženje „Goransko oro“ je osnuano da se očuva i prikaže goranska kultura, tradicija i jezik.
Do sega sme organizualje aktivnosti i projekti kuje su doprineslje za podizanje svest za Goranci i sme
uspelje da vo Srbija svi ubavo saznajet za naš narod.Goranci se malov narod koj potiče od Gora, na Šar-planina i Koritnik. Tija što ne izdvova od druge
narodi je baš ljubav prema Gora, odanost prema tradicija i kultura. Iako smo rastrkane po cef svet, i tija
što ni je zajedničko je što dva puta vo godina, vo maj, za Đurđen i vo ljeto, svi si doiđame vo Gora.Isto take, kade da živime, našatradicija ne ga napuštame, nego ga nosime so nas.
Naše deca svoj jezik, goranski ili našenski, kako go vikame mije, go učet od najrano vreme. Iako deneska
naše deca se školujet na sve jezici vo Evropa, sve zboret goranski i koga će se sretet zboret na svoj jezik.Koga se vo Gora, mlade se upoznavajet i se družet, pa take i deneska goranske brkaoj se sklapaje so
svuje. Na toja način se čuva zajednica, a pošto svadbe se prajet vo Gora, se čuvaje i običaji.Baš običaji od goranska svadba se onija što ne izdvaj od druge narodi. Ke nas ima nekuje nepišano
pravilo, da glavna uloga vo prenosujenje običaji od svadbe ga imaje žene. Njihna obaveza je da spremet
ruo kuje je druga baška nego nošnje od druge narodi . Baš so taja nošnja sme najdične.Žene ručno ga prajet nošnja, ga tkajet na razboč i redet munistre . Naše ruo je druga baška deka i
deneska se nosi vo Gora , za Đuren i za svadbe i obavezno ga iamje dejke i žene .Nema goranska kuća vo kua žene i dejke nemajet nošnje ( ruo ).
Različito je ruo za muži , za žene i za dejke . Sve se druga baška .
Udruženje „Goransko oro“ čuva tradicija i imame goljema zbirka nošnje od razne vremina. Se trudime
da so naše aktivnosti nošnje ge promovišeme pred poširoka publika.I možem da kažem deka sme naišle na golemo interesovanje od naše sugrađani, kue prv put gi videlje
naša nošnja.Ono što je isto take mnogu interesantno za naše običajije i jadenje. Goranci su poznate poslastičari i
pekari, a naše majstori imajet svuje radnje skoro vo sve gradoj vo Srbija. Mije često se šakujeme i
veljime : „Svakoј grad vo Srbija ima svua goranska poslastičara.“Kroz aktivnosti od Udruženje sme promovisalje goranske poslastice. Tija ni bif jeden od najhubave
projekti, kade sme se družilje so naše komšije, kuje imalje prilika da probajet naše baklav, ali i da čujet
po nekua tajna od goranske majstori.Goranci svje jela ge preneslje svekede kade što živet, pa take i na naše astali se prisutne namirnice i
jadenjina kuje od davno se gotvilje vo Gora: tarana, zeljanik, felije, maznik, virtkanik, janija, priganice i
druge jadenja. Našie mlade prihvaćaje oja navike i se nadame deka će ga preneset naša tradicija i na
svuje deca.Ako trebem da izdvojim jeden deo od ruo od staro vreme, tija se pljetene ćorape od srma kuje ge pljela
mua mati. Tija se ćorape od materijal koj deneska go nema, a i pletenje takvo ne je sega , pa zatija za
mene imajet goljema vrednost.Smatram deka svi mije od zajednica imame važna uloga da ga preneseme svua tradicija na mlade,
najprvo ka roditelji, kako što i nas ne učilje naše roditelji, a posle i preko organizacije kuje će ga sačuvaje tradijia od zabravanje.Tija što me plaši najmlogu je deka naše mlade, zbog blag život vo druge zemlje će zemet tuđe običaji i će zabrajet svua tradicija. Tija nikako ne go sakame, pa zatija vo nove projekti će se potrudime pujići da ge povikame mlade da se uključet vo naše aktivnosti.“
Текст је део пројекта „ Глас Горе – култура и идентитет Горанаца “ суфинансиран од стране Министартва информсања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.










