Мистериозна Латинска црква у Глашинцу
Латинска црква у селу Глашинце стоји као тихи чувар историје, а њене камене зидове обавија магла тајне. Лоцирана на узвишењу званом Глашинска чука, ова мала, али значајна грађевина, сведочи о једном времену које је давно прошло. На северозападном крају села, недалеко од остатка античког утврђења Ад Херкулем, Латинска црква привлачи пажњу не само својом архитектуром, већ и мистеријом која је окружује.
Никада званично археолошки истражена, црква је као отворена књига, чија су слова временом избледела, али не и заборављена. Још давне 1935. је Адам Оршић Славетић записао да у њој постоје фреске, једино препознатљиве на једном месту у проскомидији. На зидовима апсиде, некада украшеним живописним сценама, и данас се осећа дух средњовековне уметности која је својом бојом оживљавала овај свети простор.
Црква је изграђена од црвене опеке и камена, материјала који је поново оживео из рушевина античког утврђења. Њена неправилна основа и зидови као да пркосе савременим правилима градње, што додаје на њеној мистичности. Апсида је једноставна, али снажна у својој лепоти, са назубљеним венцем који као да припада другом времену. Кров, полулучан и двосводан, чува ово историјско здање.
Али није само архитектура оно што ову цркву чини посебном. Народна традиција говори да ју је подигао извесни Лука, младић који је као дете одведен да постане јањичар. Када се коначно вратио у родно село, његова мајка је преминула од среће када га је поново угледала, а Лука је у њену част подигао овај храм, као симбол мајчинске издржљивости и љубави. У њеној околини се налази и некропола, што сведочи да је одувек била важно место. Данас је, према народном веровању, ова црква место исцељења.
Према предању, црква такође има и исцелитељске моћи, те су мештани направили отвор у апсиди, кроз који би проводили децу у нади да ће им црква помоћи да оздраве. Латинска црква у Глашинцу није само сведок историје и неких давних времена, већ и место које одржава јаку људску веру, иако су векови прошли од њеног настанка. Она је као тихи стражар који чува, памти, и чека да откријемо све што је некада било.
