Историја виноградарства у Топлици

У  централној Србији западно од Ниша и реке Јужна Морава, поред аутопута А1 (Е75) налази се вински пут Топлица. Овај вински пут пролази кроз истоимени Топлички виноградарски рејон обухватајући три виногорја: Прокупачко, Југбогдановачко и Житорађско. Сматра се постојбином српске аутохтоне сорте прокупац која носи име по граду Прокупљу, средишту овог реона.

Топлички рејон обухвата виноградарске терене у сливу реке Топлице и њених притока, речица Велики и Мали Јастребац. Виногради се углавном налазе на 250 до 400 метара надморске висине.Рејон је окружен средње високим планинама Велики и Мали Јастребац, Видојевица и Пасјача, док се на истоку истиче масив планине Копаоник. У Топличком рејону највише се гаје аутохтоне сорте прокупац, тамјаника и вранац, док су од интернационалних заступљене шардоне, совињон бели, каберне совињон, мерло и каберне фран.

На винском путу Топлица налазе се четири винарије. Доја је најпознатија и најцењенија, добитник многих значајних признања за своја вина и са спкетакуларним објектом прилагођеним за највише домете винског туризма. У близини је и мала винарија Костић с одличним органским винима, те винарија Аранђеловић, док се у Гојиновцу налази једна од највећих приватних винарија на Балкану Топлички Виногради.  

Из Туристичке организације Прокупље истичу изузетну сарадњу са бројним винаријама овог краја, те се и у брођуру ове организације могу наћи неке од њих. Стефан из ТО Прокупље за наш портал издваја једну породичну винарију али са дугом традицијом:

„Винарија Станковић скоро сто година производи вино. Реч је о малој производњи на 20 ари где је заступљена сорта Прокупац. Ова породична винарија производи два вина, Свети Прокопије и Свети Трифун, а идејно решење за налепницу урадио је отац Прокопије, иначе прокупчанин,који је монах у манастиру Дивљане. Ова винарија годишње произведе 500 литара вина и за њу је то традиција коју љубоморно чувају и негују. У овој винарији су веома поносни на своје чокоте винове лозе а посебно на симболику вина и рада у синергији. За ову породичну винарију производња вина представља породичну традицију а циљ им је да се очува бренд и винска симболика овог краја(извор: Прокупље на длану). Дружење са Милованом Станковићем уз чашу његових вина, или уз чашицу његових ракија, је квалитетно проведено време где саговорник увек чује нешто ново, занимљиво и корисно.“

У Топлици још увек постоје виноградари који производе изузетно квалитетно црно вино за своје потребе, као и за продају, и полако враћају сорту „прокупац“ у крај из кога је и потекла, а гаје се и тамјаника, кадарка, бермет, совињон од којих се праве најквалитетнија вина.

Прокупље се, као крај богат виновом лозом, помиње још у повељи кнегиње Милице из 1395. године. Верује се да позната српска аутохтона сорта грожђа „прокупац“ води порекло управо из Прокупља.

Некада се овај крај у јесен плавио од винограда који су обиловали родом, а свако домаћинство је имало виноград и вински подрум, па су испред „Прокупца“ данима чекале километарске колоне кола да продају грожђе. Како се тада живело знају најбоље старији становници, који су о грожђу и вину учили од својих предака. Гајили су лозу и за своје потребе и за продају од чега се добро живело. А тек весеља кад крене берба, ишло се на мобу од винограда до винограда брало се грожђе и певало се и заљубливало се.

На трпези је, сваки дан био комињак – аутентична врста врло питког и издашног лесковачког пића. Комињак  је преврела текућина добивена испирањем (дифузијом или мацерацијом) комине. Добра је сировина у производњи винског алкохола. Прави се од свих врста грожђа – када се оточи вино, у бачве с коминама се досипа вода и остави да садржај проври. Након тога се точи благо, питко и за богату трпезу и дуге пијанке, очаравајуће пиће. То је пенушави напитак бледо румене боје који се чува искључиво у бачвама са комином и захтева хладно време. Чим отопли, комине „цикну“ и комињак се не точи јер није за пиће. Од остатка се пече квалитетна и лековита комова ракија.

Милена Божић